Ukoliko ste zaposleni, sigurno ste čuli za termine bruto zarada i neto zarada, ali možda niste sigurni šta oni tačno označavaju ili kako da pravilno protumačite vaš platni listić. Osim ovih pojmova, važno je pomenuti bruto 1 i bruto 2 kao i kako izgleda konkretan platni obračun kako biste bolje razumeli ove koncepte.
Zarada se odnosi na posebnu stavku na platnom listiću, koja se naziva bruto 1 zarada.
Zakon o radu ima konkretnu definiciju zarade, koja u ovom slučaju ne označava samo mesečni novčani iznos na tekućem računu zaposlenog, kao što obično mislimo.
Kako se definiše zarada?
Prema definiciji Zakona o radu, zarada dakle obuhvata različite stavke koje u celini čine bruto zaradu, pa tako u zaradu ulaze i:
- Zarada za vreme koje je provedeno u radu i zarada za obavljeni rad
- Zarada po osnovu doprinosa uspehu poslodavca – bonusi, nagrade itd.
- Ostala primanja osnovu radnog odnosa, koje su usklađene sa ugovorom o radu, opštim aktom poslodavca i sl.
Zarada tako na osnovu Zakona o radu obuhvata zaradu sa porezom i doprinosima koji ulaze u zaradu. Porez i doprinosi koji ulaze u zaradu su oni koji se plaćaju na teret zaposlenog. Međutim, mnogi zaposleni imaju poteškoća sa tumačenjem svog platnog listića, pa je potrebno detaljnije objasniti i termine bruto 1 i bruto 2 zarada.
Šta obuhvataju bruto 1 i bruto 2 zarada
Pomenuli smo bruto 1 i bruto 2 zaradu, a evo kako se opisuju i od čega se sastoje:
- “Bruto 1” – Bruto 1 zarada je zarada iz defininicije Zakona o radu, koju smo objasnili u gornjem delu teksta. Odnosno, iznos novca koji firma isplati na ime radnika. Tu spadaju doprinosi na zaradu na ime radnika (koji se plaćaju direktno državi), porez na zaradu (isto se plaća direktno državi) i neto zarada zaposlenog (iznos koji se plaća na vaš tekući račun). Kada se pominje pojam “bruto zarada” ili pojam “zarada” uvek se misli na pojam “Bruto 1”.
- “Bruto 2” – Pojam “Bruto 2” nije definisan nigde u zakonu, ovo je pojam koji se najčešće koristi da se objasni koliki trošak poslodavac ima u vezi sa zaradom jednog zaposlenog. Bruto 2 zarada se odnosi na celokupan trošak koji ima poslodavac kada se radi o zaradi zaposlenog, pa tako bruto 2 čine bruto 1 zarada i plaćeni doprinosi od strane poslodavca. Šta to zapravo znači? Na jednu zaradu se dva puta plaćaju doprinosi – oni koji se plaćaju iz osnovice i oni koji se plaćaju na osnovicu. Doprinosi iz osnovice se nalaze u bruto 1 zaradi, dok bruto 2 zarada sadrži doprinose na osnovicu. U ostatku teksta će biti više reči o tome šta označava osnovica.
Za zaposlene je posebno važna Bruto 1 zarada odnosno zarada na platnom listiću
Porezi i doprinosi koji se plaćaju iz bruto zarade
Objasnili smo šta znače bruto 1 i bruto 2 zarada, a sada ćemo pogledati kako izgledaju porezi i doprinosi koji se isplaćuju:
- Porez na zaradu: Ovaj porez određen je Zakonom o porezu na dohodak građana, čije odredbe definišu način oporezivanja dohotka građana odnosno lica sa dohotkom. Takođe, obuhvaćene su i olakšice i poreska oslobođenja koja važe samo ukoliko su u skladu sa ovim zakonom.
- Doprinos na zaradu: Doprinosi na zarade određeni su Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Odbredbama ovog zakona utvrđena su tri tipa doprinosa:
- PIO doprinosi – doprinosi za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje (gde ulaze i doprinosi za staž osiguranja kao i doprinosi za slučaj invalidnosti ili profesionalne bolesti)
- Doprinosi za obavezno zdravstveno osiguranje (gde su obuhvaćeni i doprinosi za povrede na radu i profesionalne bolesti utvrđene zakonom)
- Doprinosi za obavezno osiguranje u slučaju nezaposlenosti.
Kada se radi o stopama poreza i doprinosa, one su prilično promenljive posebno kad je reč o našem zakonodavstvu. Ukoliko vas zanima trenutna stopa doprinosa i poreza na zaradu, možete pronaći aktuelne podatke u Zakonu o porezu na dohodak građana i Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.
Osnovica i obračunavanje poreza i doprinosa
Kada smo govorili o bruto 1 i bruto 2 zaradi, pomenuli smo da se doprinosi u bruto 1 zaradi plaćaju iz osnovice, a da su doprinosi na osnovicu sadržani u bruto 2 zaradi. Šta onda označava osnovica?
Osnovica prema kojoj se određuju i izračunavaju porezi i doprinosi na zaradu je zapravo bruto 1 zarada, što znači da na osnovu nje pravite obračun doprinosa i poreza. Ukoliko je vaša zarada, odnosno, bruto 1 zarada 100.000 dinara, to je takođe iznos koji se posmatra kao osnovica za obračuvanje platnih poreza i doprinosa.
Zakon o porezu na dohodak građana tačno definiše i poseban nominalni iznos zarade koji se naziva neoporezivi iznos. Ovaj neoporezivi iznos zarade menja se svake godine. Porez se u tom slučaju dobija kada se od bruto zarade oduzme neoporezivi iznos, pa se dobija osnovica za obračun poreza na zaradu.
Najniža i najviša osnovica doprinosa
Još dva važna termina koja treba dodatno pojasniti, osim bruto 1 i bruto 2 zarade, jesu najniža i najviša osnovica doprinosa, koji su važni kada se radi o doprinosima na zaradu. Definicije najniže i najviše osnovice doprinosa mogu se naći u Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, a važne su za dobijanje ispravnog obračuna zarade.
Kada se radi o najnižoj osnovici doprinosa, ona iznosi 35 % prosečne isplaćene zarade u toku jednog meseca u Republici Srbiji, na osnovu perioda od proteklih 12 meseci odnosno godinu dana. Za početni mesec računice uzima se septembar prethodne godine (pa se računa prethodnih 12 meseci) u odnosu na godinu za koju se izračunava i plaća doprinos. Tačan iznos najniže osnovice doprinosa za narednu godinu objavljuje se u Službenom Glasniku svake godine u periodu oko 25. novembra.
Kod najviše osnovice doprinosa možemo govoriti o osnovici na mesečnom i osnovici na godišnjem nivou, odnosno, o mesečnoj i godišnjoj osnovici. Ovo su njihove glavne odlike:
- Najviša osnovica doprinosa na mesečnom nivou – mesečna najviša osnovica doprinosa: Petostruka vrednost pročene zarade na mesečnom nivou po jednom zaposlenom u Republici Srbiji koja je isplaćena u periodu od 12 meseci je mesečna najviša osnovica doprinosa. Početni mesec za obračunavanje i utvrđivanje doprinosa je septembar godine koja je prethodna onoj godini za koju se plaća doprinos, po statističkim podacima republičkog nadležnog organa.
Ministar zadužen za finansije je u obavezi da svake godine objavi ovaj iznos, koji se koristi kao polazni iznos za obračun i uplaćivanje doprinosa počevši od 1. januara godine za koju se doprinos određuje i plaća.Tačan iznos najviše osnovice doprinosa za narednu godinu objavljuje se takodje u Službenom Glasniku svake godine u periodu oko 25. novembra.
- Najviša osnova doprinosa na godišnjem nivou – godišnja najviša osnovica doprinosa: Petostruki iznos ukupnog zbira isplaćenih prosečnih mesečnih zarada u Republici Srbiji u roku od 12 meseci odnosno godinu dana, počevši od septembra godine koja je prethodna onoj za koju se definiše i plaća doprinos je godišnja najviša osnovica doprinosa.
Kako izgleda obračun zarade
U zakonima koje smo pomenuli možete proveriti aktuelne podatke o procentima kategorija doprinosa i poreza za obračun zarade, a mi ćemo vam ovom prilikom prikazati konkretan izgled obračuna.
Uzmimo kao primer sledeće podatke za obračun:
- Bruto zarada zaposlenog: 100.000 dinara
- Aktuelni procenat poreza na zarade*: 10,00 %
- Neoporezivi iznost zarade: 19.300 dinara
- Procenat PIO na teret zaposlenog*: 14,00 %
- Procenat obaveznog zdravstvenog osiguranja na teret zaposlenog*: 5,15 %
- Procenat za osiguranje u slučaju nezaposlenosti na teret zaposlenog*: 0,75 %
- Procenat PIO na teret poslodavca*: 11,00 %
- Procenat obaveznog zdravstvenog osiguranja na teret poslodavca*: 5,15 %
*Navedeni procenti su promenljive kategorije, pa ukoliko ovaj članak čitate kasnije, proverite u navedenim Zakonima trenutne iznose.
Obračun poreza i doprinosa gde je osnovica bruto zarada
Na osnovu početnih podataka i procenata možemo da kreiramo obračun zarade, koji će u slučaju bruto zarade izgledati ovako:
- (Bruto zarada zaposlenog – neoporezivi iznos zarade) x 10 % = Porez na zaradu
- Bruto zarada zaposlenog x % PIO na teret zaposlenog = Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje na teret zaposlenog
- Bruto zarada zaposlenog x % doprinosa obaveznog zdravstvenog osiguranja na teret zaposlenog= Doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje na teret zaposlenog
- Bruto zarada zaposlenog x % doprinos za osiguranje u slučaju nezaposlenosti na teret zaposlenog= Doprinos za osiguranje za slučaj nezaposlenosti na teret zaposlenog
- Bruto zarada zaposlenog x % PIO na teret poslodavca = Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje na teret poslodavca
- Bruto zarada zaposlenog x % doprinosa obaveznog zdravstvenog osiguranja na teret poslodavca= Doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje na teret poslodavca
Obračun u okviru kog je neto zarada
Neto zarada se dobija na sledeći način:
- Bruto zarada – porezi na zaradu – PIO doprinos na teret zaposlenog – doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje na teret zaposlenog – doprinos za osiguranje za slučaj nezaposlenosti = Neto zarada
Predstavili smo vam jedan od načina za lako izračunavanje obračuna zarade da biste bolje razumeli odnos bruto 1, bruto 2 i neto zarade.
Vaš platni listić sadrži još mnogo stavki kao što su naknade zarade za bolovanje, naknade zarade za godišnji odmor, regres u slučaju godišnjeg odmora, minuli rad… Na ove stavke se takođe obračunava porez i doprinosi kao u navedenom primeru.
Zaključak
Pojmovi neto, bruto 1 i bruto 2 zarada, kao i ostale stavke na platnom listiću često mogu biti veoma važne za zaposlenog, ali i za poslodavca, pa je korisno upoznati se sa njima i onim što one označavaju.
Primer konkretnog obračuna bruto i neto zarade može pak da predstavlja grubu procenu zarade, jer mogu postojati odstupanja od stvarnog iznosa zarade kao i izmene u aktuelnim procentima. Zato je najbolji način za dobijanje tačnog obračuna konsultacija sa licem obučenim za tu vrstu posla, kako biste bili sigurni da ste dobili potpuno preciznu računicu zarade.