Prema Zakonu o privrednim društvima preduzetnik je fizičko lice koje obavlja registrovanu delatnost, registruje se kod APR-a i celokupnom imovinom odgovara za obaveze.

U zavisnosti od načina plaćanja poreza, Zakonom o porezu na dohodak građana, definisane su četiri vrste predzetnika, od toga, za ovaj tekst, nama su od značaja dve:

1.       Preduzetnik koji ne vodi poslovne knjige ili paušalac i

2.       preduzetnik koji vodi poslovne knjige, kojeg kraće nazivamo „knjigaš“.

Ko se odluči da posluje kao preduzetnik, u većini slučajeva, prvo se opredeli za paušalno oporezivanje i kasniji prelazak u knjigaše, ako je neophodno. Međutim, dostizanje limita od 6 i 8 miliona kod preduzetnika često stvara zabunu. Imajući to u vidu, prvo ćemo napraviti osvrt na limite, a potom i na razliku između ova dva oblika poslovanja. 

Šta je limit od 6 miliona, na koga se odnosi i šta se dešava kada se prekorači?

  1.  Ovaj limit se odnosi samo na preduzetnike paušalce.
  2.   Obuhvata promet i u zemlji i u inostranstvu.
  3.   Vezan je za kalendarsku godinu. Uvek se proverava u periodu od 01. januara tekuće   godine.
  4.  Može da se probije u prvoj polovini godine (do 30. juna) ili u drugoj polovini godine (do 31. decembra). Detaljnije ćemo o ovome u delu o paušalcima.
  5.  Paušalac kada probije limit prelazi u knjigaše (u obvezi je da vodi poslovne knjige) što je definisano Zakonom o porezu na dohodak građana Član 40, stav 2, tačka 4. 

Šta je limit od 8 miliona, na koga se odnosi i šta se dešava kada se prekorači?

  1. Ovaj limit se odnosi i na paušalce i na knjigaše. Odnosi se i na DOO firme i udruženja koji trenutno nisu tema.
  2. Obuhvata samo promet usluga u zemlji.
  3. Vezan je za period od 365 dana unazad. Svakog dana postoji novi period od prethodnih 365 (366) dana.
  4. Čim ga probije, preduzetnik paušalac/knigaš ima obavezu da od sutradan ulazi u sistem PDV-a.
  5. Paušalac nakon probijanja ovog limita, pored toga što ulazi u sistem PDV-a, prelazi pa automatizmu u preduzetnika knjigaša. 

Jako je bitno naglasiti da lice može i dobrovoljno da se evidentira u PDV sistemu. To može da uradi bilo kada u toku godine. Odmah sutradan, od datuma evidentiranja, paušalac prelazi na vođenje poslovnih knjiga i gubi pravo na paušalno oporezivanje.

Kada smo kod dobrovoljnog evidentiranja, nekada to može biti i iz interesa. To se može desiti u dva slučaja:

  1.   Ako preduzetnik pruža usluge na teritoriji Republike Srbije, interes mu može biti to što će imati pravo na odbitak PDV-a po osnovu nabavljenih dobara i usluga, pa samim tim plaća dobro ili uslugu po ceni koja je umanjena za iznos PDV-a.
  2. Preduzetnici koji fakturišu inostranim klijentima, imaju interes jer ne plaćaju PDV po osnovu tako izdatih faktura, a svakako imaju pravo na odbitak PDV-a za nabavljena dobra i usluge.

Svakako, sve navedeno je interes i onoga ko po sili Zakona mora da se evidentira u PDV sistemu.

Kako posluju preduzetnici paušalci?

Za preduzetnike paušalce oporeziv prihod je paušalno utvrđen prihod. Uredbom za paušalno oporezivanje je sve definisano. Koja će biti osnovica za obračun poreza i doprinosa, zavisi od prosečne zarade opštine/grada na kojoj je registrovan, prosečne zarade u Republici Srbiji i od delatnosti koju registruje. Što dalje znači da iznos poreza ne zavisi od prihoda preduzetnika. Rešenje donosi Poreska uprava.

Preduzetnici paušalci vode poslovne knjige na Obrascu KPO. U njega se unose prihodi od prodaje proizvoda i izvršenih usluga. U obzir se uzima samo stvarno ostvaren promet, onaj koji nastaje kada je usluga stvarno i pružena, onda kada nastaje potraživanje od kupca. Nezavisno od toga kada kupac izvrši uplatu.

Obzirom da se limit od 6 miliona vezuje za kalendarsku godinu, često nastane zabuna kod preduzetnika osnovanih, na primer, polovinom godine. Vode se mišljenjem da se, u tom slučaju, limit posmatra srazmerno broju meseci poslovanja tokom kalendarske godine. Međutim, to nije tačno. Zakon to nigde ne propisuje. S toga, propisani limit važi za sve paušalce, nezavisno  od toga u kom mesecu u godini započnu poslovanje.

Kao što je na samom početku i naglašeno, limit se može prekoračiti u prvoj i u drugoj polovini godine:

  1. Ukoliko do prekoračenja dođe u prvoj polovini godine – od 01. januara do 30. juna, preduzetniku se od strane poreske uprave nalaže vođenje poslovnih knjiga od 01. jula te iste godine.
  2. Ali, ako do prekoračenja dođe u drugoj polovini godine – od 01. jula pa do kraja godine, nalaže se vođenje poslovnih knjiga od 01. januara naredne godine.

Bez obzira kada je prekoračen limit, sve do datuma od kada je u obavezi da vodi poslovne knjige, preduzetnik paušalac može da izdaje fakture, a da ni na taj prekoračeni limit ne plaća porez. On je u tom periodu i dalje paušalno oporezovan, tako da utvrđivanje obaveze dva puta po istom osnovu nije moguće.

 Šta kada prelazim iz paušalca u „knjigaša“?

Obaveza preduzetnika paušalca je da obavesti poresku upravu o prekoračenom limitu. Nakon izvršene kontrole od strane poreskog inspektora, donosi se rešenje kojim se nalaže vođenje poslovnih knjiga. Preduzetnik paušalac postaje preduzetnik koji vodi poslovne knjige, tj. preduzetnik knjigaš.

Postoji još jedna specifičnost koja se vezuje za datum od kada se nalaže vođenje poslovnih knjiga. To je način oporezivanja predzetnika knjigaša. Razlikuju se dva modela:

  1. samooporezivanje i
  2. lična zarada.

 Samooporezivanje

Ovaj način podrazumeva da preduzetnik na celokupnu dobit plaća:

  • Porez – 10%
  • Doprinos za PIO – 24%
  • Doprinos za zdravstveno 10,30%
  • Doprinos za nezaposlenost 0,75%

Prihodi – Rashodi = Dobit

Prihodi obuhvataju sve ono što je fakturisano kupcima.

Rashodi su troškovi koji nastaju u poslovanju, kao što su npr. kancelarijski materijal, oprema za rad i tome slično.

Ovaj način oporezivanja je obavezan ako se probije limit u prvoj polovini godine i naloži vođenje poslovnih knjiga od 01. jula. Međutim, do 15. decembra te iste godine, u skladu sa zakonom može se podneti zahtev za prelazak na ličnu zaradu od 01. januara naredne godine. Ovde, međutim, postoji problem jer se obaveštenje o prelasku na ličnu zaradu obavezno podnosi putem portala ePorezi, a često se dešava da obaveštenje nije moguće podneti za paušalca koji od naredne godine prelazi na knjigaša jer ga sistem poreske uprave i dalje prepoznaje kao paušalca.
U takvoj situaciji savetujemo preduzetnike da postojećeg paušalca brišu i da osnuju novog preduzetnika na ličnoj zaradi.

Lična zarada

Definisana je Zakonom o porezu na dohodak građana, a ne Zakonom o radu. To je razlog zašto se ne smatra platom, iako je mnogi tako nazivaju.

Stope poreza i doprinosa su iste kao i kod samooporezivanja, ali se obračun radi mesečno. Propisana je minimalna osnovica (u godini pisanja ovog teksta 2023.g  je 35.025,00 dinara) i preduzetniku se na račun isplaćuje neto iznos. O visini lične zarade preduzetnik sam odlučuje. Ne sme ići ispod minimalne osnovice i preko maksimalne osnovice na mesečnom nivou.

Rashod za ličnu zaradu umanjuje oporezivu dobit.

Preduzetnik ostatak novca, nakon isplate neto lične zarade, može da isplati sebi na lični račun sa šifrom plaćanje 290 ili 241. Svakako, taj iznos predstavlja oporezivi dohodak na koji se plaća porez na prihod od samostalne delatnosti.

Da li je samooporezivanje nepovoljniji način oporezivanja i zašto?

Napravićemo sada paralelu između samooporezivanja i lične zarade na praktičnom primeru.

Samooporezivanje
1Prihodi7,000,000.00
2Rashodi2,000,000.00
3Dobit (1-2)5,000,000.00
4Porez10%500,000.00
5PIO24%1,200,000.00
6Zdravstveno10.30%515,000.00
7Nezaposlenost0.75%37,500.00
8Ukupno PiD (4+5+6+7)2,252,500.00
 Neto dobit (3-8)2,747,500.00
 % neto dobiti55.00%
Lična zarada
1Minimalna osnovica35,025.00
2Neoporezivi iznos21,712.00
3Porez (1-2)*10%10%1,331.30
4PIO (1*24%)24%8,406.00
5Zdravstveno (1*10.3%)10.30%3,607.58
6Nezaposlenost0.75%262.69
1Prihodi7,000,000.00
2Rashodi2,000,000.00
3Lična zarada (za 12 meseci)420,300.00
4Dobit (1-(2+3))4,579,700.00
5Porez na dobit10%457,970.00
6Ukupno PiD (3+4+5+6)*12163,290.75
 Neto dobit (4-5-6)3,958,439.25
 % neto dobiti86.43%

Iz praktičnog primera se može zaključiti da je % neto dobiti veći pri opredeljenju za ličnu zaradu, nego za samooporezivanje. Samooporezivanje se isplati jedino u slučaju da mesečni prihod nije veći od minimalne osnovice za ličnu zaradu.

Za koji god način oporezivanja se preduzetnik opredeli, tu odluku ne može da menja tokom godine. Već tek od naredne godine i to ukoliko podnese zahtev do 15. decembra tekuće godine.

Dodatni razlozi za gubitak prava na paušalno oporezivanje pored probijanja limita od 6m

Jako je bitno naglasiti da (prema Zakonu o porezu na dohodak građana Član 40 stav 2.) preduzetnik paušalac gubi pravo na paušalno oporezivanje, ne samo ukoliko u kalendarskoj godini ostvari promet koji je veći od 6 miliona dinara, već i ukoliko,:

  • Počne da obavlja delatnost koja nije navedena u Uredbi za paušalno oporezivanje, odnosno me može da bude paušalno oporezovana kao npr. Istraživanje tržišta, marketing i maloprodaja i sl,
  •  Ako u njegovu delatnost krenu da ulažu i druga lica i
  • Ako se evidentira kao obveznik poreza na dodatu vrednost.

Zanimljivosti i situacije iz prakse

Kada utvrdimo da je klijent prekoračio limit od 6 miliona, nakon što obavestimo klijenta, pripremimo dokumentaciju koju šaljemo poreskom inspektoru. U većini slučajeva pozovemo poreskog inspektora i obavestimo ga i telefonom, proverimo da li je stigla dokumentacija ili ga obavestimo da će stići. Od njih često čujemo: „U redu, naložićemo vođenje poslovnih knjiga od dana prekoračenja limita“. Nakon toga kreće naše objašnjavanje od kada treba da donese rešenje o vođenju poslovnih knjiga i njihovo negodovanje. Nije nam jasno kako i dalje postoje oni koji ne znaju da rešenje mogu doneti jedino od 01. jula tekuće ili 01. januara naredne godine. Ili jednostavno ne žele da znaju. Nadamo se da ćemo i ovim tekstom podići svesnost o poštovanju zakona.

Interesantno je da često, za klijente koji većim delom fakturišu inostranim kupcima, tvrde i da ih treba evidentirati u sistem PDV-a. Pa kako bi dokazali da ne treba i zaobišli, koliko je moguće, raspravu i na tu temu uz dopis u kojem navodimo od kada da donesu rešenje o vođenju poslovnih knjiga, šaljemo i Mišljenje Ministarstva finansija u kojem jasno piše  da promet usluga za koji se smatra da je izvršen u inostranstvu se ne uračunava u limit od 8 miliona dinara za obavezu evidentiranja u sistem PDV-a (u skladu sa Članom 12. Zakona o PDV-u).

Još jedna zanimljivost je u vezi roka za podnošenje zahteva za prelazak na ličnu zaradu, 15. decembra. Često se u praksi dešava da poreski inspektor ne donese rešenje o prelasku u dvojno knjigovodstvo, tj. ne izvrši promenu u sistemu. Zbog navedenog, pri pokušaju da se podnese zahtev za prelazak na ličnu zaradu dobija se obaveštenje da preduzetnici paušalci ne mogu birati ovu opciju.

Kako ne bi rizikovali i bili na samooporezivanju, a samim tim na gubitku, klijentima u ovakvim situacijama savetujemo gašenje preduzetnika paušalca i otvaranje preduzetnika knjigaša kod APR-a. Pri osnivanju preduzetnika knjigaša se odmah opredeljuju za isplatu lične zarade i na taj način zaobilazimo tehničke stvari nefunkcionisanja Poreske uprave.