Novim izmenama Zakona o zdravstvenom osiguranju koje su stupile na snagu 01.avgusta 2023. godine, možemo reći da su se preduzetnice po pitanju prava pretežno izjednačile sa ženama koje porodiljsko odsustvo ostvaruju po osnovu angažovanja po osnovu raznih vrsta ugovora o radnom angažovanju. Ali još uvek, preduzetnicama nisu u potpunosti izjednačena prava u odnosu na zaposlene žene.

Trudničko bolovanje

Trudničko bolovanje je bolovanje koje se otvara zbog održavanja trudnoće na predlog lekara i traje do dana otvaranja porodiljskog bolovanja. Porodiljsko bolovanje otvara se 45 dana pre termina za porođaj, a najkasnije 28 dana pre tog termina.

Zakonom o radu su definisana sva prava i obaveze koje ima zaposleni. Jedno od tih prava je i pravo na trudničko bolovanje. Trudničko bolovanje je regulisano i Zakonom o zdravstvenom osiguranju i najveća razlika između zaposlenih žena i žena koja su preduzetnice se ogleda u samom obračunu naknade za trudničko bolovanje i porodiljsko odsustvo.

Trudničko bolovanje zaposlene žene

Za ženu u radnom odnosu prvi mesec, odnosno prvih 30 kalendarskih dana trudničkog bolovanja snosi Poslodavac. To je uostalom pravilo za bilo koju vrstu bolovanja zaposlenog. a preostale mesece do porodiljskog odsustva snosi RFZO. Naknada zarade za vreme trajanja trudničkog bolovanja utvrđuje se u visini 100% od osnova i ne može biti niža od minimalne zarade. Kod trudničkog bolovanja uzima se prosečna zarada zaposlene žene u prethodnih 12 meseci. Ukoliko zaposlena nije ostvarila zaradu ni u jednom mesecu od 12 meseci, ili u delu perioda koji prethode mesecu pre stupanja bolovanja, osnov za naknadu zarade čini minimalna zarada. 

Npr. ako je prosek zarade trudnice u prethodnih 12 meseci ispod minimalne zarade, zaposlena žena će za vreme trajanja trudničkog bolovanja sigurno primati minimalnu zaradu.

Trudničko bolovanje žene preduzetnice

Preduzetnica koja započinje trudničko bolovanje prvi mesec bolovanja, odnosno prvih 30 kalendarskih dana bolovanja, finansira iz ličnih sredstava, a nakon isteka pomenutih 30 dana, troškovi bolovanja idu na teret države.

Opcija 1: Preduzetnica koja ide na trudničko bolovanje da bi ostvarila pravo da prima 100% naknade od strane države mora da “zamrzne preduzetničku radnju.

Kada stave agenciju u mirovanje, preduzetnicama se plaća dvanaestomesečni prosek naknade (neto) i plaćaju im se puni doprinosi na tu naknadu. Prosek od 12 meseci računa se na osnovu doprinosa za zdravstveno osiguranje koje je preduzetnica uplaćivala u prethodnih 12 meseci. Tako da ta naknada može biti i niža od minimalne zarade. Odnosno minimalna zarada nije zagarantovana za preduzetnice koje su paušalno oporezovane.

Za preduzetnice koje su na ličnoj zaradi takodje se računa prosek od 12 meseci, s tim što su one ovde izjednačene sa zaposlenim ženama, jer ukoliko je taj prosek manji od minimalne zarade njima se isplaćuje minimalna zarada za vreme trudničkog bolovanja.

Opcija 2: Ukoliko se preduzetnice odluče da agenciju ostave aktivnom, tada moraju da zaposle poslovođu koji će raditi u njihovoj preduzetničkoj radnji dok su one na trudničkom (kasnije porodiljskom) odsustvu. To preduzetnicama stvara dodatne troškove u vidu sledećeg:

•  mora da plati poreze i doprinose za poslovođu;
• za sebe mora da plaća ceo iznos poreza i doprinosa. Taj deo više ne nadoknađuje država, kao u slučaju kada radnju stavi u mirovanje;
• i neto naknada za trudničko bolovanje se smanjuje za 50%, u odnosu na situaciju kada radnju stavi u mirovanje.

Opcija 3: Treća opcija jeste da preduzetnica ne stavi radnju u mirovanje i da ne zaposli poslovođu, tada sama plaća ceo iznos poreza i doprinosa i ne prima neto naknadu za bolovanje od strane države. 

Preduzetnica je morala redovno da plaća doprinose za zdravstveno osiguranje i da bude prijavljena na obavezno socijalno osiguranje najmanje tri meseca neprekidno odnosno 6 meseci sa prekidima u poslednjih 18 meseci pre otvaranja bolovanja. 

Sve ovo navedeno znači da preduzetnica koja ide na bolovanje za održavanje trudnoće može da prima daleko manju naknadu od minimalne zarade (koja je sa druge strane zagarantovana zaposlenim ženama).

Dokumentacija koju preduzetnica dostavlja za otvaranje trudničkog bolovanja

Preduzetnica koja želi da otvori trudničko bolovanje, mora da dostavi sledeću dokumentaciju u RFZO (republički fond za zdravstveno osiguranje):

• Doznake koje dobija od izabranog lekara;
• Ocenu komisije;
• Kopiju tekućeg računa za isplatu naknade;
• Rešnje od APR za mirovanje ili angažovanje poslovođe;
• Rešenje od poreske uprave za bruto osnovicu za naknadu bolovanja ili podatke o isplaćenim ličnim zaradama u poslednjih 12 meseci; 

Naknada za porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta

Porodiljsko odsustvo započinje 45 dana pre termina za porođaj, a najkasnije 28 dana pre tog termina. Znači u periodu od 45 do 28 dana pre termina za porođaj žena treba da otvori porodiljsko odsustvo. Porodiljsko odsustvo zajedno sa negom deteta traje 12 meseci i deli se na dva dela: 

• porodiljsko odsustvo – prva tri meseca od dana započinjanja porodiljskog
• nega deteta – preostalih 9 meseci

Naknada za porodiljsko odsustvo i negu deteta zaposlene žene

Za zaposlenu koja je u radnom odnosu, za naknada zarade za porodiljsko odsustvo se posmatra prosek za poslednjih 18 meseci koji prethodi prvom mesecu otpočinjanja trudničkog bolovanja. Za vreme porodiljskog odsustva, naknada zarade ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene na dan početka ostvarivanja prava, što znači da će ona za ta tri meseca sigurno primiti minimalnu zaradu. 

Za vreme odsustva sa rada radi nege deteta (9 meseci) nije zagarantovana minimalna zarada, već taj iznos zavisi od 18 mesečnog proseka. Što znači ako je zaposlena žena bila u radnom odnosu manje od 18 meseci obračun naknade za negu deteta ide na sledeći način:

Zbir plata u mesecima kada je bila zapposlena / 18

Porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta isplaćuje se od strane države direktno na račun porodilje, odnosno poslodavac ne vrši nikakav obračun, niti ima bilo kakve veze sa naknadom za vreme porodiljskog i nege deteta. 

Utvrđivanje visine naknade zarade vrši nadležni organ lokalne samouprave na kojoj porodilja ima prebivalište. U samom Rešenju se navodi iznos primanja tokom porodiljskog odsustva, kao i iznos primanja tokom odsustva sa rada radi nege deteta.

Naknada za porodiljsko odsustvo i negu deteta za preduzetnicu

Osnovica za ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta za preduzetnice odnosno vlasnice biznisa, utvrđuje se srazmerno zbiru mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi održavanja trudnoće ili porodiljskog odsustva. Nakon toga se dolazi do mesečne osnovice (Bruto 1) za ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta. 

Ta mesečna osnovica se deli sa koeficijentom 1,5 i tako se određuje pun mesečni neto iznos ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta.

Gradska uprava, Odeljenje za dečiju zaštitu po osnovu prebivališta preduzetnice, donosi Rešenje po osnovu rođenja i nege deteta. Preduzetnica porodilja prilikom primanja naknade po osnovu rođenja deteta i posebne nege deteta, država isplaćuje samo neto naknadu odnosno ne plaća doprinose za obavezno socijalno osiguranje po tom osnovu za vreme ostvarivanja prava.

Ukoliko preduzetnica nastavi da obavlja preduzetničku delatnost za vreme ostvarivanja prava na naknadu porodiljsko i negu deteta, ona će morati da uplaćuje doprinose za obavezno socijalno osiguranje u skladu sa njenim modelom oporezivanja (paušalno, lična zarada, samooporezivanje).

Da li suprug – otac deteta preduzetnice može da ide na odsustvo radi nege deteta?

Još jedna značajna izmena zakona vezano za porodiljsko i negu deteta preduzetnice odnosi se na period nege deteta nakon porođaja. Poslednjim izmenama iz 2023. konačno i otac deteta može da preuzme brigu o detetu ukoliko majka želi da se vrati na obavljanje preduzetničke aktivnosti, nakon što beba napuni tri meseca. Na ovaj način preduzetnicima je olakšano da što pre nastave da obavljaju svoj biznis. 

Napomena: ovo pravo su zaposlene žene uvek imale, odnosno suprug zaposlene žene je oduvek mogao da ide na odsustvo radi nege deteta u trajanju od 9 meseci ukoliko žena hoće da se vrati na posao. 

Procedura kada otac ide na odsustvo radi nege deteta

Ocu se takođe računa 18 mesečni prosek prosek zarada odnosno prihoda po osnovu ugovora i ostali prihodi. 

Preduzetnica u slobodnoj formi može da napiše da prekida odsustvo radi nege deteta. Potrebno je da preduzetnica preda Zahtev za prekid odsustva u Gradskoj upravi/Odeljenje dečije zaštite. 

Poslodavac kod kojeg je zaposlen otac mora doneti Rešenje o odsustvu sa rada radi nege deteta za oca. 

Takođe potrebna je i Izjava u vidu Sporazuma između oca i majke o prenosu prava na odsustvo radi nege deteta. 

Sva prethodno navedena dokumenta se prilažu Gradskoj upravi/Odeljenje za dečiju zaštitu, gde oni donose Konačno Rešenje o prekidu za majku i novo Rešenje o naknadi za vreme odsustva sa rada radi nege deteta za oca. 

Radni staž preduzetnica za vreme porodiljskog i odsustva radi nege deteta

Za razliku od zaposlenih žena u radnom odnosu kojima se doprinosi uplaćuju bez prekida, ženama preduzetnice država ne uplaćuje doprinose dok su na porodiljskom i odsustvu sa rada radi nege deteta. Na taj način žene preduzetnice gube bar godinu dana radnog staža. 

Trajanje odsustva za preduzetnice nakon rađanja trećeg i svakog narednog deteta 

Po najnovijim izmenama Zakona o finansijskoj podršci porodici s decom, i preduzetnice i žene angažovane na fleksibilnim oblicima rada ukoliko rode treće i svako sledeće dete, dobijaće pripadajuće naknade u trajanju od dve godine, jednako kao i žene koje imaju ugovor o radu.

Naknade koje žene u radnom odnosu mogu da ostvare od poslodavca

Žena u radnom odnosu može ostvariti pravo na solidarnu pomoć, poklon deci zaposlenih za Novu Godinu i Božić u visini neoporezivog iznosa. Na te isplate se ne plaća nikakav dodatni porez. 

Na žalost sva ova prava su uskraćena mama preduzetnicama odnosno vlasnicama svog biznisa.

Stoga se nadamo da će država u narednom periodu raditi na izjednačavanju prava zaposlenih mama sa pravima mama koje su preduzetnice, odnosno imaju svoje biznise.