Dileme oko prelaska na DOO

Najčešća dilema sa kojom se možete susresti nakon što procenite da se bližite novčanom limitu za obavljanje paušalne delatnosti, jeste da li će vam DOO doneti druge prednosti koje paušal nema i koliko je ovakav vid poslovanja kompleksan? Reč je zapravo o određenom nizu prednosti ili pak i nedostataka koji bude sumnju u osnivanje DOO. 

Međutim, naše iskustvo pokazuje da kada jednom napravite iskorak u odnosu na poziciju paušalnog preduzetnika te krenete da poslujete kao DOO, kročili ste u izazovniji vid poslovanja koji vam donosi veću profesionalnu ozbiljnost. Naravno da se za osnivanje DOO možete odlučiti i kako biste izbegli priču oko testa samostalnosti, gde je, podsećamo, od početka marta 2020. godine aktuelan Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana koji uvodi – test samostalnosti preduzetnika. Mnogima je ovakva vrsta najavljenih promena donela osećaj nesigurnosti usled aktivne uloge poreskih inspektora te su jednostavno odustali od toga da budu paušalni preduzetnici, a drugi pak imaju i očigledniji razlog jer su sasvim uvereni da ne prolaze test samostalnosti.

DOO ne mora da vodi računa o testu samostalnosti, a u slučaju da DOO kupuje od preduzetnika, mora da zna da li preduzetnik od koga kupuje prolazi test samostalnosti, kako ne bi platio veliki iznos poreza za sve međusobne transakcije.

Želimo posebno da napomenemo, paušal možda jeste najjeftinija varijanta u smislu poreza i doprinosa koji se plaćaju državi, ali po domaćem zakonodavstvu istovremeno možete biti i osnivač DOO i preduzetnik, što samo govori o širokom spektru mogućnosti kada je reč o razvijanju posla.

Jednostavna procedura osnivanja DOO 

Zapravo, ako se odlučite za otvaranje DOO, sama procedura je jednostavna, pa tako jednočlani i višečlani DOO vrši online popunjavanje registracione prijave (isto kao što može učiniti i preduzetnik) koja može biti nešto zahtevnija za popunjavanje. Kada je reč o pravnim dokumentima, biće vam potreban i osnivački akt i propratna regulativna dokumenta. Sve navedeno možemo u dogovoru sa vama obaviti u što kraćem vremenskom periodu, te vam olakšati ovaj tranzicioni prelaz sa paušala na DOO. 

Ovde odmah možete primetiti da je kod DOO neophodan trošak knjigovodstvenih usluga, osim ako sami ne savladate vođenje knjigovodstva. Okvirna cena ovakvih usluga se kreće oko 15.000 mesečno, dok cena naših usluga zavisi od paketa usluga za koje ste zainteresovani. 

DOO može da ima i fiksni trošak zakupa poslovnog prostora, osim ukoliko se ne odluči za zakup virtuelne kancelarije, po simboličnom iznosu. 

Osim troškova prema knjigovođi i troškova koje DOO ima prema državi, poznato je da kao oblik privrednog društva ima više specifičnosti, a mi ćemo navesti samo neka od karakterističnih pravnih obeležja: 

• Prilikom osnivanja DOO potrebno je da znate da ovakav osnivački oblik mora imati zakonskog zastupnika odnosno direktora, a da pravne radnje koje direktor preduzima imaju težinu kao da ih je preduzelo samo društvo sa ograničenom odgovornošću. 

• Direktor ne mora da bude zaposlen u DOO po ugovoru o radu, ali mora da plaća doprinose na najnižu osnovicu za oporezivanje svakog meseca (kada je direktor istovremeno i osnivač), što je ujedno i najniži mesečni trošak kod DOO (oko 10.000 dinara)

• Kao jedan razlog velike brojnosti ovog oblika privrednog društva, sigurno je i činjenica da je DOO je potpuno nezavistan od osnivača. Za svakog osnivača je poželjno nepostojanje odgovornosti za obaveze privrednog društva ličnom imovinom, gde se rizik poslovanja društva snosi do visine uloženih sredstava u društvo. Kada DOO otvori tekući račun u banci, isti nema veze sa osnivačem.

• Takođe, svaki član u DOO ima udeo u osnovnom kapitalu, a da pritom ne snosi odgovornost za obaveze društva, već snosi samo rizik poslovanja do visine unetog uloga.

• DOO ima svoju posebnu imovinu, i odgovara za obaveze samo imovinom koju poseduje ovo privredno društvo.

Postoji li DOO bez zaposlenih lica?

Jedna od nedoumica sa kojom se možete susresti razmatrajući osnivanje DOO jeste da li je moguće otvaranje DOO bez zaposlenih lica? Pođimo od toga da se na sajtu APR-a u pretrazi finansijskih izveštaja za određenu godinu može naći prosečan broj zaposlenih u svakom DOO. Na osnovu ovakve pretrage može se uočiti da pojedina privredna društva ovog oblika nemaju zaposlene. 

Ovo jasno pokazuje da je centralno mesto u ovim slučajevima zauzeo direktor koji se ne smatra zaposlenim licem u DOO sve dok mu se isplaćuje naknada za rad direktora sklapanjem ugovora o pravima i obavezama direktora.

Još neki od primera gde ne postoje zaposleni su i slučajevi u kojima je osnivač i direktor:

– domaće fizičko lice zaposleno u drugoj firmi sa punim radnim vremenom

– strano fizičko lice zaposleno u državi sa kojom Srbija ima potpisan ugovor o socijalnom osiguranju, te je direktor obveznik doprinosa u zemlji u kojoj je radno angažovan.

Mesečni troškovi za DOO

Troškovi koji nastaju prema državi su pre svega mesečni porezi i doprinosi na zarade. 

Porezi i doprinosi vezani za osnivače i direktore razlikuju se od pravnog položaja direktora, pa tako razlikujemo situacije: 

1. Kada osnivač nije direktor firme i nije u radnom odnosu u datoj firmi. DOO tada ne plaća bilo kakvu vrstu poreza i doprinosa za osnivača.

2. Kada je osnivač i direktor firme te je pod ugovorom o radu. DOO ovde plaća poreze i doprinose kao i za sve druge zaposlene. U tom slučaju za direktora se obračunava i plaća mesečna zarada kao i za sve ostale zaposlene.

3. Kada je osnivač i direktor DOO u radnom odnosu u nekoj drugoj firmi u Srbiji, firma plaća dodatni PIO za njega.

Ostale obaveze DOO prema državi

• Eko taksa 

Na visinu naknade za zaštitu životne sredine utiče veći broja faktora, a njena visina okvirno godišnje iznosi 5.000 dinara za IT firme.

• Komunalna taksa za isticanje firme

Ovu taksu ne plaćaju sve firme ali je prijavljuju sve firme podnošenjem prijave Lokalnoj poreskoj administraciji. Pravilo je da je plaćaju firme sa više od 50 miliona dinara prihoda godišnje. 

• Članarina u Privrednoj komori Srbije

Ukoliko imate novoosnovanu firmu, nećete plaćati članarinu prvih godinu dana od osnivanja, a nakon toga Privrednoj komori Srbije plaćate obaveznu članarinu. Iznos članarine zavisi od ostvarenih prihoda na godišnjem nivou. 

Vrste poreza u DOO 

1. Porez na dobit DOO iznosi 15%

Dobit = prihod – troškovi. 

Ovo znači da ukoliko nemate nikakvih troškova kao DOO, sav prihod koji ostvarite u toku godine = Dobit za oporezivanje.

Dobit za oporezivanje x 15% = Porez na dobit

Ono što ostane je “neraspoređena dobit”, tj. dobit koju možete da podignete sa tekućeg računa kao osnivač,

Ali pre nego što podignete tu dobit morate da platite još:

2. Porez na dividendu – Porez prilikom podizanja profita vlasniku iznosi 15% kada je primalac dividende domaće fizičko lice. Odnosno, ako želite da podignete profit, plaćate 15% porez na dividendu.

Dividenda koju podignete kao osnivač, ne ulazi u osnovicu za godišnji porez na dohodak građana. Ovo znači da kada platite porez na dividendu, na taj novac više ne plaćate ništa državi.

Na primeru prihoda od 6.000.000 dinara ukupno oporezivanje dobiti je 27,75%

Poreske olakšice na zarade

Kada prijavljujete novog zaposlenog u doo firmu postoje mogućnosti da plaćate manji porez i doprinose na njegovu zaradu. Gledajte da knjigovođi dostavite Potvrdu iz Nacionalne službe za zapošljavanje, kao i Uverenje iz matične evidencije PIO fonda, kako biste proverili imate li određene poreske olakšice. Na osnovu ova dva dokumenta knjigovođa može proveriti da li firma ima pravo da za konkretnog zaposlenog koristi olakšice na platu. Tako vam navodimo aktuelne olakšice koja podrazumevaju da zaposlite lica koja su:

• najmanje 6 meseci i 1 dan registrovana na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, 
• kvalifikovana novozaposlena lica – lica koja nisu bila u radnom odnosu počev od 2019. godine ali su se zaposlila u toku 2020. godine
• novozaposlena lica – lica koja nisu bila u radnom odnosu od 2019. do 28.02.2022. godine ali su se zaposlila do kraja 2022. godine.
• Invalidi.

Zaključak

Imajući u vidu sve navedeno, nadamo se da smo vas uverili da je nakon paušala – osnivanje DOO odgovarajuća opcija. Naravno, uz zajedničke konsultacije i pre svega stručnu pomoć našeg tima, koji je sačinjen od izvrsnih pravnika i ekonomista, vaš novoosnovani DOO može postati unosniji oblik poslovanja. I što je najvažnije, uvek se možete posvetiti i svojoj paušalnoj delatnosti, jer iako možda izgubite status paušalca, sledeće godine ga možete ponovo aktivirati prema uslovima iz člana 40.  Zakona o porezu na dohodak građana .